Ерика Забош из Богараша код Сенте производи дуван већ 17 година и тајне овог посла научила је од родитеља који су „жути лист” гајили скоро четири деценије. Ерика и њен супруг Шандор почели су са једним јутром, а данас дуван скидају са 6,5 јутара. Ерики и Шандору око дувана помажу њихова деца, средњошколци Евелина и Ендре, а кад је кампања бербе ангажују двадесетак радника.

С обзиром да је протекла година била сушна просечно по јутру добили су 1,6 тона листа дувана сорте Берлеј. Целокупан род предају Јапан тобако интернационалу у Сенти.

– Задовољни смо сарадњом са фабриком дувана, испунили су сва наша очекивања. Уз њихову помоћ набавили смо трактор и прскалицу, добили смо средства за изградњу сушаре, обезбеђују нам репроматеријал, расад и ђубрива и дају нам аванс за плаћање радова, каже Ерика Забош.

Сарадник из фабрике дувана долази сваке недеље у породицу Забош и максимално им помаже саветима. Ерика није задовољна висином премије за дуван, каже рачуница је јасна, јер је премија била 60, а литар нафте 50 динара, док је ове године нафта 90 динара, а премија је остала иста.

Осим дувана Ерика у свом дворишном пластенику производи хризантеме, које продаје и са себе обезбеђује расад. Као и дуван, хризантеме такође очекују посебну негу, али у овом домаћинству све то постижу. Емисија Знање имање је ову вредну жену наградила препаратима Галенике фитофармације вредним 20 хиљада динара.

Радници у овој фабрици цигарета нису Јапанци, али предвођени интернационалним искуством успешно одговарају на све захтеве које пред њих поставља квалитет и репутација једне од водећих светских компанија у овој области. Уз досадашње инвестиције од 45 милиона долара, некадашња Дуванска индустрија Сента је за 11 месеци постала пуноправни члан „Јапан тобако интернационал” породице. То је била прва јапанска инвестиција у Србији.

Од момента када је ушао јапански капитал до данас је произведено око милијарду цигарета. Овде се производе светски познати брендови. Веома смо задовољни квалитетом наших производа, што се потврђује и у лабораторијама Немачкој и Аустрији, кажу у овој фабрици. Квалитет производа у Сенти једнак је квалитету у свим фабрикама у свету. Цигатере произведене у Немачкој или Русији исте су као и у Сенти. Капацитет фабрике је пет милијарди цигарета и због тога је ова фабрика постала извозник. Од почетка ове године цигарете се извозе у Босну и Херцеговину, а ускоро ће то бити и у остале земље Балкана.

ЈТИ активно помаже производњу дувана, прошле године су откупили 2400 тона рода од 600 коопераната. План је да у 2008. уложи 5 милиона долара у развој дуванске производње у Србији. До сада је уложено више од 1,6 милиона евра у Србији, изграђено је 27 нових и реконструисано 49 сушара за дуван које сада раде на течни нафтни гас уместо на дизел чиме се утицало и размишљало о заштити животне средине. ЈТИ је пример позитивног улагања у Србију и то је охрабрујући сигнал и за друге светске инвеститоре.

Сента је један од најстаријих градова у Војводини, први пут се помиње 1216. године. Данас живописно и мирно место у прошлости је било поприште бројних догађаја. Овде је 1697. године војска сједињених хришћанских сила под вођством Еугена Савојског поразила и прогнала турске снаге са ових простора и спречила њихово даље наступање ка средњој Европи.

Општина Сента сем града обухвата још четири насеља, Горњи Брег, Торњош, Богараш и Кеви. На територији површине 296 квадратних километара живи 26 000 становника претежно мађарске националности. Структуру друштвеног производа чини највише индустрија са 43 одсто, пољопривреда 23 и трговина 18 одсто, што Сенту сврстава у ред средње развијених општина у Војводини. Пољопривредног земљишта има 25 хиљада хектара.

Потенцијал пољопривреде је велики у овој општини са више озбиљних прерађивача. Пошто је Сента значајан повртарски и воћарски крај у руководству општине сматрају да је неопходно саградити нове индустријске капацитете у овој области и капацитете за чување воћа, као и погоне за производњу сточне хране.

Сента је значајан културни и спортски центар. Ово је ловно и риболовно подручје. Ловачко удружење располаже са 30 хиљада хектара површина, а воде реке Тисе богате су рибама. Велика могућност у развоју Сенте је туризам јер уз реку Тису постоје рекреативни и туристички садржаји.

1. Почело је пријављивање пољопривредника за краткорочне кредите Министарства пољопривреде, а зајмове те врсте ће убудуће одобравати пословне банке, док ће Министарство регресирати камате. Корисници кредита на овај начин неће ништа изгубити јер ће кредите добијати по камати од 5 одсто. За те намене је обезбеђено око 3 милијaрде динара, а у прошлој години је Министарство пласирало 6,7 милијарди динара за краткорочне кредите.

2. Министарство пољопривреде почело је ревизију Стратегије пољопривреде и очекује се да ће то бити завршено до краја априла. Иако се често помиње да пољопривреда учествује у друштвеном производу са 20 одсто ипак је то показатељ да смо недовољно развијена земља, јер је тај удео у високо развијеним земљама 2 одсто. Од укупног броја становника на селу живи 3,6 милиона, а њихова главна делатност је пољопривреда, а Стратегија треба да пружи смернице како да се развија српско село у будућности.

3. Према проценама Привредне коморе Србије овог пролећа треба да се засеје 1,3 милиона хектара кукуруза, 180 хиљада хектара сунцокрета, 150 хиљада хектара соје. Више ће бити засејано и дувана и то око 1000 хектара због државних премија. Усева којег ће бити мање него лане је шећерна репа и биће је око 60 хиљада хектара. Под поврћем би требало да се нађе 300 хиљада хектара од чега 100 хиљада хектара кромпира.

Све је почело пре 24 године овде су биле ледине и запуштени пашњаци, да би група стручњака у селу Сутсјска на челу са доктором рибарства Рајком Вучковићем кренула у један велики подухват који је убрзо дао резултате. Овде је сада један од највећих слатководсних рибњака у Србији на укупној површини од 850 хектара. Смештен је у залеђу реке Тамиш са затвореним циклусом производње од ларви до конзумног шарана.

Уложено је пуно у савремене технологије, што потврђује и ново мрестилиште.

- Вештачки мрест има велики значај јер се лабораторијски контролисано и технолошки безбедно добија материјал, односно шаранска млађ. На овај начин подмирују се потребе не само нашег рибњака, већ уколико се узме у обзир да је капацитет 50 милиона ларви шарана у једном турнусу, закључак је да се све потребе за тим материјалом у Србији могу подмирити у два турнуса у овом рибњаку, каже магистар Маријана Цветић, технолог на рибњаку Сутјеска.

Рибњак постиже натпросечне резултате у прирасту рибе, годишња производња је од 90 до 110 вагона. У времену транзиције рибњак су купили радници који су сада већински акционари.

У непосредној близини овог рибњака налазисе и рибњак у Сечњу, на 400 хектара са специфичном подлогом.

- У питању је алувија, речни нанос, што доприноси квалитету рибе. За разлику од осталих рибњака, наш је направљен на плодном земљишту, што се на крају одражава на квалитет рибе, каже Александар Шапоњић из сечањског рибњака.

У функцији у општини су још три рибњака, а у Неузини и Банатској Дубици послују однедавно као један под називом „Свети Никола”.

У општини Сечањ има укупно 2500 хектара под рибњацима, а да би се подигао један хектар потребно је 15 хиљада евра. То је скупа инвестиција, али у дугорочном плану исплатива.

У Србији има 240 000 регистрованих малих ситних домаћинстава која се баве производњом воћа и поврћа. Само у општини Шид око 400 до 500 хектара је под воћем. Познати произвођач јабука из овог краја Зоран Грозданић поседује 70 хектара воћњака и уз Захарија Трнавчевића, један је од иницијатора оснивања националне Асоцијације воћара и повртара „Плодови Србије” у сарадњи са расадницима, хладњачама, научним институтима и произвођачима.

– Циљ нашег организовања је да иза слогана „Плодови Србије” стоји адекватан квалитет. Ово је мали увод за оно што се ради на западу дуже време, а то је интегрална производња, што је претпоставка квалитета и правог наступа на трећем тржишту, каже Грозданић.

Министарство подржава све облике удруживања произвођача. Ускоро ће изаћи Уредба која ће дефинисиати начине и услове подстицаја. Биће расписан конкурс који ће представити критерије по којима ће бити додељивана средства у износу од 5 милиона динара за удружења, задруге и асоцијације, истакао је министар пољопривреде Слободан Милосавњевић

. Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i Narodna banka postigli su dogovor o posebnom paketu poljoprivrednih kredita sa regresiranom kamatom čija je suština da više neće biti kratkoročnih i dugoročnih kredita koje je obezbeđivalo Ministarstvo već će zajmove deliti banke. Država će plaćati deo kamate umesto paora. Ministarstvo će iz agrarnog budžeta izdvojiti dve milijarde i 850 miliona dinara za te namene, a to znači da ako banke pristanu da godišnja kamate bude 10 posto država će na kredite davati pet posto regresa, a paori isto toliko prilikom vraćanja rate

2. U Privrednoj komori Srbiji su najavili da će u ovogodišnjoj prolećnoj setvi u Srbiji biti zasejano 2,8 miliona hektara, što je više nego uobičajeno, jer je jesenas ostalo nezasejano oko 300 hiljada hektara. Po nekim pretpostavkama kukukuruza će biti daleko više nego što je to dugogodišnji prosek od 1,2 miliona hektara, a razlog za to je povoljna cena na tržištu. Površine ostalih kultura zavisiće od ugovora sa prerađivačima, a problema će biti sa šećernom repom, jer su mnogi proizvođači zbog kišne jeseni pretrpeli gubitke. Očekuje se da će ove godine biti zasejano više povrća nego lane.

3. Poljoprivrednici se uveliko pripremaju za prihranu pšenice koja bi po procenama stručnjaka mogla popraviti loše stanje vezano za ovu kulturu. Pšenica je u Srbiji zasejana na oko 462 hiljade hektara što je najmanje u poslednjih dve decenije. Stručnjaci savetuju da se pre početka prihrane analizira zemljište u nadležnim Institutima i da se na osnovu toga odredi koliko azota treba biljci. Sem ove mere koja može popraviti rod pšenice, očekivanja su da će biti i jare setve, koja bi donekle mogla nadomestiti ono što nije urađeno jesenas.

4. Na Produktnoj berzi u Novom Sadu pšenica je dostigla novi cenovni maksimum i prodavala se u rasponu od 23 do 25,30 dinara za kilogram. Zanimljivo je da se počelo trgovati i pšenicom roda 2008. i cena za tu pšenicu je već sada 16,50 dinara za kilogram. Cena kukuruza je od 17,28 do 17,82 dinara za kilogram, apovećano je trgovanje mineralnim đubrivima pošto se približava prihrana pšenice. AN se prodaje po ceni od 28,84, dok je cena kilograma KAN –a od 17,06 do 17,28 dinara za kilogram

Odluka republičke Direkcije za restituciju da se vrati 890 hektara obradivih površina, šuma i pašnjaka manastiru Kovilj, nije nespremno dočekana u ovoj pravoslavnoj svetinji, koju jue osnovao Sveti Sava u 13. veku. Osim ove zemlje, manastir je do sada imao u svom vlasništvu 25 hektara šuma i 20 hektara oranica i to su obrađivali od 1994. godine. Starešinstvo manastira je uspelo da sem monaha u posao uključi i druge radnike, kao i poljoprivrednme stručnjake i sa njima će nastaviti radove na zemlji. U međuvremenu raširena je delatnost i na druge oblasti, manastir se bavi stočarstvom, zasađen je i voćnjak, a kupovana je mehanizacija uz pomoć kredita. Ovde se proizvodi zdrava hrana, a posebno ističu mlečne proizvode, sir, za šta se sirovina obezbeđuje na sopstvenoj farmi krava. Ovde ističu da će zarađeni novac od poljoprivredne delatnosti ulagati u obnovu zgrada, koje je nagrizao zub vremena, a višak sredstava će se koristiti8 i za pomoć mladima u školovanju i u druge humanitarne delatnosti.